*
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте. Август 21, 2014, 14:06:18


Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије


Православни форум




Препоручите тему
Странице: [1]   Иди доле
  Штампај  
Аутор Тема: Manastir Ilinje  (Прочитано 4339 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
GORAN
Sr. Member
****
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 544


« послато: Март 19, 2008, 18:10:53 »

Reporteri Glasa u manastiru Ilinje kod Šapca, gde se svake druge subote održava jelej osvećenja, specifična molitva za isceljenje bolesnih
Sedam pomazanja protiv đavola
Služba počinje u 18 sati i traje dugo. Malo ko je ovde prvi put. LJudi se prepoznaju i pozdravljaju. Otac Gerasim kaže da mnogi nastave da dolaze i kada ozdrave. Sveti Duh priziva se na ulje kojim se pomazuje čelo vernika. Krajni cilj je ozdravljenje, spasenje bolesnih i oproštaj grehova

Ilinje je mlad manastir smešten na putu od Šapca prema Loznici u mačvanskom selu Odžage. Manastirska crkva posvećena svetom Iliji podignuta je zahvaljujući Staniji i Iliji Lacković 1983. godine. Oni su porodično imanje zaveštali Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Pre dve godine na mesto igumana manastira Ilinje dolazi otac Isaija, monah sa Fruške gore, koji se svetovnog života odrekao pre dvadeset godina, kada je napustio rodno Skoplje. Od njegovog dolaska svake druge subote u Ilinju služi se jelej osvećenja, velika molitva za isceljenje, kada se ljudi sedam puta svetim uljem pomazuju protiv napada đavola. Istovremeno, ovaj manastir je postao i mesto gde se ljudi leče od bolesti zavisnosti.

Manastir je, govori otac Isaija, lečilište, a vernici iz svih krajeva Srbije dobro razumeju njegove reči. Na dan jeleja osvećenja, svake druge subote, dvorište manastira već od ranog jutra počinje da liči na veliki parking. Polako, nižu se registracije oznaka NS, RU, ŠA, KG...

- Došla sam sa tri prijateljice. Možemo li da spavamo u salonu? - gospođa iz Ugljevika obratila se ocu Gerasimu, jednom od trojice monaha koji služe u Ilinju.

Iako je bilo tek malo iza podneva, a sveta večernja služba počinje u 18 sati, mesta za spavanje niti u salonu, niti u sobama na spratu izgleda da više nije bilo. Sve već zauzeto, svuda stvari, a ljudi još pristižu. Malo ko je ovde prvi put. LJudi se prepoznaju i pozdravljaju. Otac Gerasim kaže da ljudi nastave da dolaze i kada ozdrave.
Jelej osvećenja počinje predveče, a završava se u kasnim večernjim časovima. Traje dugo, naporno je, iziskuje duboku koncentraciju, zbog toga se ne praktikuje često. Uprošćeno objašnjenje ove svete tajne je da se tada sveti Duh priziva na ulje kojim se pomazuje čelo vernika. Ima za krajnji cilj ozdravljenje, spasenje bolesnih i oproštaj grehova.

Pred početak velike molitve zatičemo monahe u svakodnevnim aktivnostima. Otac Serafim i otac Stefan po odelu ne razlikuju se tada od drugih vrednih mačvanskih seljaka. Rade na manastirskom dobru, koje se prostire na dvadeset hektara i gde se gaji oko šest hiljada pilića, nešto ovaca i koza. Ovde se proizvode i autentični manastirski liker od višanja, posni parizer i viršle od soje.

Otac Gerasim prima goste. Razgovaramo o blagoslovu, molitvi i postu. Iguman je pošao u nabavku. Radili su tako, kažu, nešto s manje naprezanja i prvih dana uskršnjeg posta, iako su tri dana živeli u molitvi bez hrane i vode. Nešto pre šest skidaju radna odela, preoblače se u mantije i jelej počinje. Otac Isaija čita jevanđelja, pomazuje vernike ucrtavajući im krst na čelo svetim uljem. Vernici zajedno, pevaju „Gospodi pomiluj“...

Jedan momak je, reklo bi se, duševno bolestan ili, kako kažu sveštenici - posednut. Došao je s porodicom. Sedi na stepenicama crkve, zavaljen kao da je na klupi u parku. Gleda sa strane, smeje se, nervozno vrti brojanicu koja mu je u rukama. Drugi se mole. Posle nekog vremena momak više nije na stepenicama. Ustao je i prišao pevnici. Uozbiljio se, izraz lica mu je drugačiji i njegov pogled je postao smireniji i topliji. Dve žene zapisuju imena ljudi u crkvi za koje se treba moliti. Jedan čovek nabraja čitavu familiju s kojom je došao na službu.

Gospođa iz Beograda, iako trenutno živi u inostranstvu, dolazi na jelej osvećenje kad god može. Ostaće da prenoći. Kaže da joj jako prija razgovor koji se ujutro vodi u trpezariji konaka kada svi zajedno doručkuju.

Nemanja je avgusta 2006. godine došao u Ilinje kako bi se skinuo sa heroina. Iz Vrbasa je i sedam godina je bio narkoman.
- Sedam godina, svakog dana na dva grama heroina. Možeš li to da zamisliš? A sada sam čist jedanaest i po meseci. Moji su me vodali po klinikama. Pet godina prolazili su sa mnom kroz sve i svašta. Namučili su se - govori dvadesetčetvorogodišnji Nemanja, koji se u manastiru Ilinje lečio od heroinske zavisnosti.

Kada su ga roditelji doveli, jer su čuli za program odvikavanja od narkomanije koji postoji u ovom mačvanskom manastiru, Nemanja se ponašao bezobrazno i nadao se da ga neće primiti. Ipak ostaje. Prvo menja svoje navike. Ustaje svakog jutra oko četiri, pet ili šest. Pridružuje se monasima u svakodnevnim aktivnostima. Hrani piliće, radi s njima na zemlji, odlazi u nabavku. Molio se sa monasima, a kada ga je nešto bolelo, govori, mazao je osveštano ulje, od koga bi mu bol prolazio istog časa.

- Nisam prvo verovao kada mi je otac Isaija dao sveto ulje i rekao da kada me nešto zaboli, samo namažem to mesto uljem. Međutim, posle manje od dva minuta bol bi iščezao. Ako bi se posle opet pojavio, ponovo bih ga namazao. Nije moglo da mi pomogne samo protiv nesanice, ali to je psiha, i nesanica je prošla kad sam se umirio.
- Danas mogu da kažem da mi je godina dana koju sam proveo ovde najlepše iskustvo koje imam. Živim sa roditeljima, vratio sam se kući i radim kod oca. Staro društvo ne viđam. Jedan bivši drug me zvao i ja sam mu rekao: „Molim te, nemoj više da me zoveš, više se ne drogiram“ i stvarno, iako nisam promenio telefonski broj, što mnogi urade, on me nije zvao.

Otac Isaija kaže da je ovaj program pokrenut jer žele da se bore sa zlom i da pomognu ljudima da žive lepše, zdravije, da formiraju nov način mišljenja i života uz koje će im period zavisnosti izgledati kao ružan san. Trenutno su u programu tri mladića, pošto manastir i nema mogućnosti da primi mnogo više. Nemanjina priča svakako je podstrek onima koji žele da se izleče, međutim, nema svaka priča srećan kraj, jer, kako govore monasi, volja zavisnika ipak je presudna.

Сачувана
Форум Православље
« послато: Март 19, 2008, 18:10:53 »


 Сачувана
Странице: [1]   Иди горе
  Штампај  
 
Пребаци се на:  


Иди горе




Приватност Vesti dana Radio stanice uživo, tekstovi pesama
Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2006-2009, Simple Machines

Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS! Dilber MC Theme by HarzeM
arhangel Mihailo
ПРАВОСЛАВНИ ЗАПИСИ И ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА

Уметник и грех
Уметник је радио слику,на којој је требало представити анђела.За модел изабере једног младића прекрасне лепоте.Кад је слика била готова,многи су долазили да се диве лику анђела и налазили да он у потпуности одговара нашој представи о анђелима.Али уметник је зажелео да поред анђела наслика и ђавола,као сушту противност.Но одговарајући модел никако да нађе.Пуних десет година тражио је и најзад га нашао међу затвореницима.Боље супротности анђелу није могуће замислити.Али како се уметник силно изненадио, кад је сазнао да је овај затвореник био исти онај дечак,који му је раније послужио као модел анђела!Шта га је тако нагрдило и унаказило?Грех.Био велики или мали, грех оставља свој печат на нашем лицу. (Златоуст)

Тражио сам
Тражио сам Снагу.И Бог ми је дао Потешкоће које су ме оснажиле.Тражио сам Мудрост.И Бог ми је дао Проблеме које је требало решити.Тражио сам Богатство.И Бог ми је дао Мозак и Тело да могу радити.Тражио сам Храброст.И Бог ми је дао Препреке које је требало свладати.Тражио сам Љубав.И Бог ми је дао Људе којима је требало помоћи.Тражио сам Услуге.И Бог ми је дао Прилике.Нисам добио ништа од оног што сам тражио,али добио сам све што ми је требало.
brojanica
Поуке
Пре него што паднемо у грех,демони нам говоре да је Бог човекољубив.

Многи од нас називају себе грешнима,а можда се одиста и сматрају таквима.Но,тек трпљење увреда показује какво је срце.

Куд год идеш,увек имај Бога пред очима,ма шта да радиш имај потврду у Светом Писму,и не напуштај брзо место на коме живиш.Сачувај ове три заповести и спашћеш се.

Ми нисмо јачи од Сампсона,ни мудрији од Соломона,ни разумнији од блаженог Давида, нити волимо више Бога од апостола Петра.Стога,не треба да се уздамо у себе.Јер,Свето Писмо каже да ће онај који се узда у себе пасти страшним падом.

Не слушај савете људи који себи угађају,који су себе учинили робовима стомака и телесних страсти.

Нека твоја рука не буде испружена ради узимања,већ нека радије буде испружена ради давања.

Границе између Православља и јереси су исписане крвљу.

Живи у миру не само са својим пријатељима,већ и са својим непријатељима,али само са својим личним непријатељима,не и са непријатељима Божијим.

Као чисто платно даје се слобода људима; када је људи упрљају,морају је прати сузама и крвљу.Јер слобода или је чиста или никаква.Или Златна Слобода,нераздвојна од Часног Крста,или никаква.

Као што се разбојници крију по скровитим местима да би оробили пролазника,тако се и ђаво крије у задовољствима да би савладао нашу душу.

pojanje

Певница на Фејсбуку
Hire a WordPress Expert Developer