Одгодих одговарање на ову тему, па после сметнух с ума… И тек сад случајно налетех.
Нисам неки експерт, па тешко могу дати поуздану „експертизу“. Рећи ћу пар запажања овако, лаички, и по сећањи из некадашњег прочитаног штива. Централна фигура је Господ Исус Христос Еммануил, Сунце Правде (уп. Тропар Рождества), са четири зрака, завршавајућа се на символима четири Евангелиста.
Такође је присутна схема боја — плава за људскост, црвена за божанственост (рецимо, Бог Отац на црвеној позадини, Пресвета Дјева на плавој, Господ Исус Христос у оба). Колико се сећам, ове велике очи на другом кругу символизују Божанско знање. Схематски, у „трећој димензији“ је приказано оваплоћење Бога Слова — силазак са небеса (најшири круг) и од Дјеве Марије (средњи, плави круг). Тај најшири круг, „Небо небеса“, садржи изображења три серафима и четири символа Евангелиста (по св. Иринеју Лионском, и неким древнијим толкованијима, где је орлом символизован ап. Марко, а лавом ап. Јован Богослов).
Натписи су следећи — на централном, кругу, око Еммануила, каже (на овој приложеној икони цитат није најтачније наведен): „очи су моје на вернима земље, да их посадим заједно са мном“ (ЦСл: Очи мои на вѣрныя земли, посаждати ихъ съ собою), Пс. 100:6.
На следећем, између очију и Пресвете, „Велича душа моја Господа, и обрадова се дух Богу, Спаситељу Моме“ (ЦСл: Величитъ душа моя Господа и возрадовася дух мой о Бозѣ Спасе Моемъ), Лк. 1:46-47.
Око трећег круга, окружујућег Пречисту, пише „Жар Исаије, јављајући сунце из Девичанске утробе, просија из таме, заблуделима благоразумевања просвећење подајући“ (ЦСл: Угль Исайи проявляяй солнце из Девической утробы, возсия во тьме, заблудшим благоразумия просвещение подавая), други ирмос пете песме Канона васкрсног (недељног) другог гласа, односећи се на Пророштво Исајиино — жеравицу којом му је Серафим прочистио уста за пророковање — о рођењу Спаситеља од Дјеве, сијању спаситељне светлости у тами, и просвећивању заблуделих, Ис. 7:6-7, 8:14, 9:2.
Око круга описаног око Господа Саваота пише серафимска песма — „Свет, свет, свет је Господ над војскама, пуни су небо и земља славе Твоје“ (ЦСл: Свят, свят, свят Господь Саваоф, исполнь небо и земля славы Твоея), Ис. 6:3.
Око символа Евангелиста је написано, редом:
Матеј насликан као анђео, Посланик Господњи; Марко насликан као орао, Узлете на небеса; Лука насликан као Телац, Мир; Јован насликан као лав, У гроб положише (ЦСл: Матфей писан ангел, посол Господень; Марко писан орлим, возлете на небеса; Лука писан Телчим, Мир; Иоанн писан лев, во гробе положиша) — кратак опис ко је чиме символизован, и зашто — тј. шта је најкарактеристичнији „општи утисак“ из његовог Јеванђеља, ако сам добро схватила (постоји и друга символика, сада најраспрострањенија, где је лав символ ап. Марка, а орао ап. Јована).
Око најширег круга је написано са једне стране „Херувим слави Бога“, са друге „Серафим слава Бога“, а на дну — „удостој га Царства“ (ЦСл: Херувимъ славитъ Бога, Серафимъ слава Бога, его сподоби Царствия).
Dilber MC Theme by HarzeM